Jednostavan za instaliranje, brz, bez ugovorne obaveze, Telenor pripejd Internet nudi pravo rešenje za pristup Internetu, a dopune se kupuju na kiosku i ostalim mestima gde korisnici inače dopunjuju svoj pripejd račun.

„Svi imamo odbojnost prema kablovima, iščitavanju priručnika, kao i prema dugim i komplikovanim instalacijama. Ovde je jednostavnost ključna reč. Internet je sad kao kafa ili čokolada: kupiš i odmah uživaš“, kaže Goran Stupar, medijski koordinator Telenora.

U okviru Telenor pripejd Internet paketa korisnici dobijaju USB modem, pripejd Internet karticu sa mogućnošću da izaberu jednu od tri ponuđene dopune: Malu, koja omogućava preuzimanje 50 megabajta podataka, Srednju 250 i Veliku – 1 gigabajt. Sve to mogu da iskoriste u roku od dva meseca od dana kupovine paketa.

Od juna prošle godine, kada je Telenorov signal u Studentskom parku u Beogradu omogućio brzi Internet na otvorenom, čime je Srbija dobila prvi Internet park u svojoj istoriji, Telenorov 3G signal, koji obezbeđuje brz Internet, danas stiže do gotovo 40 odsto stanovnika Srbije u 170 gradova i manjih mesta. Krajem 2008. godine u Srbiji je više od 2,6 miliona ljudi koristilo računar, dok je broj onih koji su koristili Internet iznosio više od dva miliona.

Telenor Internet modem prilagođen je za kućni, kao i za laptop računar, sa Windows ili Mac operativnim sistemima, i obezbeđuje višestruko brži protok od dial-up konekcije. Omogućava korisnicima mobilnost i brzinu, nezavisno od mesta na kome se nalaze. Može se koristi kod kuće ili na poslu, ali i u kafiću, restoranu ili na otvorenom.

Posao u skladu sa aktuelnim potrebama Srpske privrede.

Potpuno domaće softversko rešenje MAIP (Multi accses internet portal), koji su razvili Telekom Srbija i Wireless Media d.o.o, u avgustu je na međunarodnom tenderu u Omanu u okviru telekomunikacione kompanije Nawras izabrano kao najbolje. Naš proizvod je izabran na tenderu u konkurenciji jednog globalnog giganta kao što je Ericsson i nekoliko dokazanih indijskih kompanija.

Pre samo tri godine smo ušli u zajednički razvoj MAIP-a zarad unapređenja MONDO portala, da bi smo ga u februaru 2008. godine prvi put predstavili globalnom tržištu na 3GSM konferenciji u Barseloni. Od pre par dana MAIP uspešno pokreće Nawras-ov portal pod imenom Bawabaty (što na arapskom znači KAPIJA).

Stimulacija proizvodnje domaćih softvera od strane Telekom Srbija se na ovom poslu pokazala kao ispravna strategija, jer od ovakvog posla i naša zemlja ima višestruku korist.

“Izvoz srpske pameti koja je u osnovi softverskog rešenja koje je pobedilo na jednom od najkonkurentnijih svetskih tržišta, otvara Srbiji još jednu alternativu u odnosu na tradicionalne nacionalne izvozne proizvode. S obzirom da je reč o proizvodu iz kategorije visokih tehnologija, sasvim je izvestan i pozitivan doprinos poslovnom imidžu Srbije čija preduzeća u ovoj oblasti stiču epitet pouzdanih partnera i kada je reč o najzahtevnijim klijentima sa najbogatijih tržišta”, izjavio je Vladimir Lučić, direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija.

Izvoz usluga visoke dodatne vrednosti u region sa kojim je Srbija do sada imala nisku trgovinsku razmenu, direktno utiče na smanjenje deficita platnog bilansa, i srpskom softveru otvara nova tržišta, što je posebno bitno u trenutku globalne finansijske krize.

S obzirom da je operater kojem je prodat naš proizvod veoma cenjen u regionu i deo međunarodnog telekomunikacionog konglomerata, očekujemo da će aktuelni posao na Bliskom istoku biti odskočna daska za dalju ekspanziju srpskog softvera u regionu Bliskog istoka, Severne Afrike i Jugoistočne Azije.

Ovo je još jedna potvrda kvaliteta portala MONDO, kojeg su samostalno osmislili i pokrenuli 2004. godine stručnjaci Telekoma Srbija i Wireless Media-e. Danas je MONDO najposećeniji mobilni sajt u regionu, sa 2.5 miliona korisnika i preko milion otvorenih stranica dnevno, posebno popularan među mlađom populacijom. Pored MONDO web i mobilnog portala, dostupnog građanima Srbije i korisnicima mt:s mreže, MONDO je primenjen i kao rešenje za kompanije m:tel u Crnoj Gori i m:tel BiH, koje posluju u sastavu Telekoma Srbija Grupe.

Inovativnost naših kompanija i stalna posvećenost razvijanju što kvalitetnijih usluga, rezultirali su izvozom znanja i pomeranjem granica našeg poslovanja, dokazujući da naša domaća industrija poseduje „know-how“ i iskustvo za nastupe na bilo kojem od svetskih tržišta, bez obzira na jaku svetsku konkurenciju.

Nakon Napster-a uživajte u muzici servisa Deezer, Mediafly i Classical.com bilo gde u vašem domu

Donoseći svet muzike Evropljanima, Logitech je objavio podršku novim muzičkim servisima za nagrađivani Logitech® Squeezebox™ mrežni muzički plejer. Koristeći postojeću kućnu bežičnu mrežu i Squeezebox, od sada je moguće uživati u muzici i zabavi putem muzičkih servisa, Deezer, Mediafly i Classical.com – bilo gde u kući.

Osim Napster-ove muzičke datoteke sa preko 7 miliona pesama u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, kompanija Logitech je obezbedila podršku širom Evrope za Deezer-ov WebRadio i SmartRadio strim muzički servis, Mediafly-ove personalizovane šou i podcast kanale na zahtev, i Classical.com-ovu selekciju klasične, džez i bluz muzike.

Ovi novi servisi su dodati postojećoj listi uključenih servisa kao što su Last.fm-ov personalizovani muzički strim servis i web bazirani servis za skladištenje mp3 pesama MP3tunes Music Lockers.

“Dodavanje Napster, Deezer, Mediafly i Classical.com muzičkih servisa donosi drastično veći izbor muzike za Logitech Squeezebox,” rekao je David Wall, regionalni menadžer proizvoda za muzički strim u kompaniji Logitech. “Sada imate bukvalno hiljade pesama i radio stanica na samo dodir daleko. Jedini izazov je odlučiti se šta da slušate i gde.”

Logitech Squeezebox mrežni muzički plejer je dostupan za kupovinu sada putem interneta i kod distributera. Classical.com je dostupan besplatno u probnom periodu od 30 dana vlasnicima Logitech Squeezebox-a širom sveta, puna pretplata je dostupna na www.classical.com. Deezer WebRadio i SmartRadio besplatni striming muzički servis je dostupan širom sveta na adresi www.deezer.com. Mediafly je besplatni servis dostupan širom sveta na www.mediafly.com. Napster je dostupan besplatno u probnom periodu od 30 dana za vlasnike Logitech Squeezebox uređaja u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Po isteku probnog perioda, Napster je dostupan uz mesečnu pretplatu na adresi www.napster.com.

Logitech® Squeezebox™ mrežni muzički plejer od danas podržava nagrađivani pretplatnički internet muzički servis Napster®. Koristeći postojeću bežičnu kućnu mrežu i Squeezebox plejer sada je moguće preuzimati muzičke sadržaje iz Napsterove kolekcije koja sadrži više od sedam miliona pesama i slušati ih u dnevnoj, spavaćoj ili bilo kojoj drugoj prostoriji u stanu.

“Oduševljeni smo što se Napster pridružio našoj familiji mrežnih muzičkih servisa za Squeezebox liniju proizvoda”, kaže je Robin Selden, potpredsednik Logitech Streaming Media grupe, I dodaje: “Logitech Squeezebox je Wi-Fi uređaj, što znači da ne morate da razvlačite žice po stanu da biste uživali u Napsteru kad niste pored računara. Koju god muziku volite da slušate – rep, rege, Betovena ili klasični rok, Napster i Squeezebox nude uživanje u bilo kojoj prostoriji”.

Napster može da dostavi muziku na zahtev pomoću bilo kog Logitech Squeezebox mrežnog muzičkog plejera. Uz Napster prepušteni ste izboru između milion pesama svih vodećih izdavača i hiljade nezavisnih izdavačkih kuća, prilikom čega možete da se prisećate starih “favorite” i istražujete nova izdanja i Billboard listu.

“Napster, pionir digitalne muzike, uvek je pružao ultimativno interaktivno muzičko iskustvo, stvarajući bolje načine za otkrivanje, deljenje, nabavljanje i uživanje u muzici,” rekao je Brad Duea predsednik Napstera i dodao: “Muzika na internetu je sve popularnija, pa je i veza između Napstera i Logitech Squeezbox-a prirodna. Zajedno koriste potencijal digitalnog sveta za ljubitelje muzike širom sveta”.

Napster je dostupan u besplatnom probnom periodu od 30 dana za vlasnike Logitech Squeezebox-a u SAD-u, Kanadi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Nakon toga, Napster će biti dostupan za 14.95 evra mesečno. Više detalja možete naći na www.logitechsqueezebox.com/napster.

Mondo shop vam, u periodu trajanja promotivne kampanje, od 9. februara do 1. juna 2009. godine, pruža mogućnost da putem interneta naručite neki od mt:s postpaid paketa sa telefonom i dobijete bonus od 1.000,00 dinara na postpaid računu.

Nakon obavljene Mondo shop elektronske kupovine i zaključenja ugovora za odabrani postpaid paket, iznos od 1.000,00 dinara sa PDV-om biće evidentiran na vašem računu. Sve što je potrebno da biste obavili elektronsku kupovinu jeste da posedujete Visa, MasterCard ili Maestro platnu karticu i paket će vam stići na kućnu adresu. Iskoristite prednosti kampanje i, do 1. juna 2009, naručite neki od postpaid paketa sa telefonom iz bogate mt.s ponude. Obavite kupovinu putem našeg web shop-a i ostvarite bonus od 1.000,00 dinara na vašem postpaid računu.

Postpaid pakete možete naručiti putem sajta www.mtsmondo.com/shop.

Poklon: Srećka Državne lutrije Srbije uz mt:s karticu ili ADSL priključak
Opredelite se za ADSL ili IPTV uslugu Telekoma Srbije, kupite novi prepaid 064, 065 ili 066 broj, zaključite ugovor za postpaid broj ili za neki od mt:s promo paketa uz tarifne profile Bel, Fresh i Mix, i dobićete srećku Državne lutrije Srbije SUPER NOVA i mogućnost da osvojite 40 000 000 dinara!

Srećka vas čeka u Telekomovim i mt:s-ovim poslovnicama ili dolazi do vas putem mt:s Expresa i Telekom Expres servisa. Budite baš vi  srećan korisnik!

Telekom Srbija od 1. januara 2009. godine uvodi još tri nova OPEN ADSL CLICK internet paketa sa znatno većim brzinama prenosa podataka u oba smera (downlink i uplink):

Click 6, u kome će brzine protoka biti 6144 Kb/s u dolaznom i 384 Kb/s u odlaznom saobraćaju, po ceni od 3.230,00 dinara,
Click 8, u kome će brzine protoka biti 8192 Kb/s u dolaznom i 512 Kb/s u odlaznom saobraćaju, po ceni od 3.825,00 dinara i
Click 16, u kome će brzine protoka biti 16384 Kb/s u dolaznom i 768 Kb/s u odlaznom sabraćaju, po ceni od 4.675,00 dinara.*

Istovremeno, postojeći OPEN ADSL1, ADSL 2 i ADSL 3 paketi, uz nova imena dobijaju i nove brzine, pa će tako korisnici moći da pristupaju Internetu po još većim brzinama Click 1 od 1024/128 Kb/s, Click 2 od 2048/192 Kb/s i Click 4 od 4096 /256 Kb/s. Paket Start je ostao nepromenjen.

Povećanje brzine protoka podataka primenjivaće se i na ADSL pakete namenjene veleprodaji, tako da će drugi Internet Servis Provajderi biti u prilici da ove pogodnosti ponude svojim korisnicima.

Budući da internet sve više nalazi primenu u mnogim praktičnim segmentima svakodnevnog života, Telekom Srbija će ovakvim ponudama i dalje nastojati da što više približi njegovo korišćenje kroz raznovrsne sadržaje, utičući istovremeno i na razvoj informacionog društva u zemlji.

Sve dodatne informacije možete dobiti na sajtu www.telekomcentar.com ili pozivom na broj Kontakt centra 9813 ili 064/789.

* Sve navedene cene su bez PDV-a

Gospodin Žarko Obradović, ministar prosvete i gospodin Branko Radujko, generalni direktor Telekom Srbija danas su svečano potpisali protokol o uvođenju interneta u sve osnovne i srednje škole na teritoriji Republike Srbije. Ova akcija Ministarstva prosvete i Telekoma Srbija ima za cilj da podstakne edukaciju i poboljša informatičku pismenost dece i omladine u Srbiji.

Telekom Srbija će u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji obezbediti korišćenje ADSL priključka za pristup širokopojasnom Internetu sa brzinom protoka od 16mb/s u narednih pet godina po simboličnoj ceni od jedan dinar mesečno.

„Mi smo prvo ministarstvo koje će predstavljati elektronsku celinu, jer ćemo u narednih 6 meseci povezati u jedan sistem sve osnovne i srednje škole u Srbiji. Brzi protok interneta povećaće i ubrzaće razmenu informacija u obrazovanju i podići na viši nivo informatičku pismenost. Mi pozdravljamo poseban pozitivan odnos koji Telekom Srbija ima prema prosveti u Srbiji, a koji se ogleda u stipendiranju studenata, nagrađivanju Olimpijskih matematičkih šampion, kao i pomoci u organizaciji Svetosavske Akademije. Poseban pokrovitelj ovog projekta je gdin Boris Tadić, Predsednik Republike Srbije koji će doprineti da projekat bude uspesan u svim svojim elementima.“- rekao je dr Žarko Obradović, ministar prosvete.

“Veliko nam je zadovoljstvo što kao kompanija koja je lider u oblasti telekomunikacija možemo da pomognemo Ministarstvu Prosvete u veoma važnom zadatku - da deci i omladini pružimo najbolje uslove za sticanje znanja po najvišim svetskim standardima. Telekom Srbija je, osim razvoju poslovanja, okrenuta i ulaganju u društvo. U prethodnom periodu podržavali smo brojne društvene segmente, a u narednim godinama naše aktivnosti biće usmerene na ulaganje u obrazovanja i znanje. Želimo da se u našoj državi stvaraju ne samo sampioni sporta, vec i znanja i poslovanja. Ovo predstavlja dugoročno ulaganje i u našu komaniju, jer će deca stasati u inženjere telekomunikacija, elektrotehnike, matematičare, ekonomiste, pravnike i mnoge druge koji će mozda jednog dana raditi u Telekomu Srbija. Očekujemo da će akcija obeležiti 2009. godinu počev od interneta, preko donacija za internet sobe i drugih kampanja.“- rekao je Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija a.d.

Ministarstvo prosvete i Telekom Srbija ovom akcijom žele da ukažu da moderne tehnologije zahtevaju promene i u obrazovanju.

Prema raspoloživim podacima, oko 40,8% domaćinstava u Srbiji ima računar, dok 33,2% domaćinstava ima priključak sa Internetom. Više od polovine stanovnika Srbije (51,5 posto) upotrebljava računar, a 2.000.000 građana Srbije koristi Internet.

Sa druge strane, deca od 15 do 19 godina su populacija u Srbiji koja najviše koristi kompjuter. U najvećoj meri kompjuter koriste kod kuće za zabavu, igranje igrica i hobi, a samo 8,6% koristi ga za obrazovanje. Iako su deca informatički vrlo obrazovana i spadaju u kategoriju naprednih korisnika kompjutera, oni znatno manje koriste Internet - tek nekih 11% populacije je aktivan. Oni u proseku manje od 5 sati mesečno provedu na Internetu.

Kompanija Ericsson predstavila je na 16. telekomunikacionom forumu – Telfor 2008 dve teme, LTE i Future Internet, koji će po mišljenju ove kompanije biti vodeći trendovi u oblikovanju budućnosti komunikacija. Ericsson aktivno učestvuje na svakom Telforu od osnivanja kompanije u Beogradu 1996. godine, brojnim radovima i prezentacijama posvećenim najnovijim trendovima u oblasti info-komunikacionih tehnologija.

LTE – budućnost mobilnih komunikacija

Long Term Evolution (LTE) sledeći je korak u razvoju standarda mobilne mreže u skladu sa najnovijim standardizacionim aktivnostima u okviru 3GPP Projekta za partnerstvo treće generacije. LTE, više od bilo koje druge tehnologije, već zadovoljava ključne potrebe četvrte generacije telekomunikacionih mreža, poznatih i kao 4G. LTE je prirodni nastavak već postojećih GSM/WCDMA/HSPA tehnologija mobilnih komunikacija koje su trenutno zastupljene u preko 85 odsto svih mobilnih mreža širom sveta.

LTE standard definiše brzine za download od najmanje 100Mbps i upload od 50Mbps. Ericsson je već demonstrirao LTE sa brzinom prenosa od 160Mbps i očekuje da će prve primene LTE tehnologije u mrežama mobilnih komunikacija početi u drugoj polovini 2009. godine.

LTE predstavlja budućnost mobilnih komunikacija i obećava nove servise krajnjim korisnicima. Ultra brze mobilne komunikacije će omogućiti čitav niz kako novih aplikacija tako i unapređenje i obogaćenje postojećih aplikacija kao što su: mobilni video, blog, bogata multimedijalna telefonija i poslovne aplikacije. Operatori će moći da ostvare povećane prihode bazirane na efikasnijim osnovnim funkcijama mreže. Ericsson ulaže značajna sredstva kako bi osigurao primat u ovoj oblasti.

LTE se može opisati kao prvi pravi globalni standard u tehnologiji mobilnih mreža. Podržavaju ga najveći telekomunikacioni operatori širom sveta i Ericsson očekuje da će oko 85 odsto kompanija u ovom sektoru usvojiti LTE evolucioni put mobilnih komunikacija.

LTE tehnologija će omogućiti bežične širokopojasne komunikacije velikih brzina prenosa i kvaliteta. Procenjuje se da će u budućnosti telekomunikacija dominirati mobilna širokopojasna tehnologija. Od očekivanih 1,8 milijardi ljudi koji će koristiti širokopojasne komunikacije do 2012. godine, oko dve trećine koristiće širokopojasne komunikacije bazirane na mobilnoj tehnologiji.

Internet budućnosti - karika između virtuelnog i fizičkog sveta

Internet i infrastrukture mobilnih mreža postali su tehnološka osnova našeg društva i u svom radu ih koriste veliki broj kompanija, pojedinci u svojim međusobnim interakcijama i komunikacijama i javne službe kao što su vlada, zdravstvo i obrazovanje. U poslednje vreme, opažanje i interakcija sa fizičkim svetom privukle su veliku pažnju, što je dovelo do različitih korisnih predloga za aplikacije koje su koristile kontekst jedne osobe, objekta ili oblasti, kako bi obezbedile nove usluge korisnicima ili preduzećima.

U okviru mreže budućnosti, ljudi, senzori, objekti i prostori biće isprepletani i u virtuelnom i u realnom svetu, istovremeno sarađujući i razmenjujući informacije preko mreža poznatim pod nazivom Wireless Sensor Network (WSN). WSN obuhvata autonomne uređaje raspoređene u prostoru i koristi senzore kako bi zajedno nadgledali fizičke ili ekološke uslove, kao što su temperatura, zvuk, vibracija, pritisak, pokret ili zagađivači, na različitim lokacijama. Osim jednog ili dva senzora, svaki čvor u jednoj senzornoj mreži obično je opremljen radio primopredajnikom ili nekim drugim uređajem za bežičnu komunikaciju, malim mikrokontrolorom i izvorom energije, obično baterijom.

Na ovaj će način WSN omogućiti uključivanje konteksta fizičkog sveta u nove inteligentne, transparentne i autonomne aplikacije i usluge kao i unapređenje i obogaćenje postojećih usluga komunikacija (između dve osobe, osobe i mašine, mobilnog i mašine, osobe i sadržaja i dve mašine).

Uloga senzornih mreža u mreži budućnosti jeste da obezbedi kariku koja nedostaje između virtuelnog i fizičkog sveta. Treba odgovoriti na mnogobrojne izazove kao što su kreiranje otvorenog okruženja senzora i aktivatora, dizajn horizontalnih rešenja koja se mogu koristiti više puta kroz višestruke aplikacije, platforme i domeni, poslovni pokretači, skalabilnost, interoperativnost i bezbednost, pre nego što se stvori sveobuhvatno komunikaciono, računarsko, senzorno i aktivaciono okruženje.